Kao jedina žena na čelu vlade u Evropskoj uniji, Tačer je bila poznata i po crnoj tašni koju je nosila sa sobom i koja je postala simbol njenih tirada protiv lidera Evropske unije, koji su nastojali da uspostave jače jedinstvo evropskog bloka. Govorila je: „Ne možete da dobijete lidera baš kakvog želite. Morate da napravite izbor od onoga što se nudi. Nema sumnje da nisam bila idealni lider mnogima, naročito onima koji su se zalagali za tešnje veze sa Evropom nego što sam ja želela.“ Smatra se da je ona promenila britansku političku scenu. Tokom 11 godina na vlasti uživala je poštovanje svetskog lidera koji se nije ustručavao da kaže šta misli. Margaret Hilda Tačer, poznatija kao Čelična ledi, jedina je žena koja je u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva bila njen premijer. Istoričari, baš kao i politički analitičari i političari slažu se u najvažnijem – Margaret Tačer je taj posao radila na najbolji mogući način i, pre svega, u interesu britanske krune i samih Britanaca...
Kao jedina žena na čelu vlade u Evropskoj uniji, Tačer je bila poznata i po crnoj tašni koju je nosila sa sobom i koja je postala simbol njenih tirada protiv lidera Evropske unije, koji su nastojali da uspostave jače jedinstvo evropskog bloka. Govorila je: „Ne možete da dobijete lidera baš kakvog želite. Morate da napravite izbor od onoga što se nudi. Nema sumnje da nisam bila idealni lider mnogima, naročito onima koji su se zalagali za tešnje veze sa Evropom nego što sam ja želela.“
Smatra se da je ona promenila britansku političku scenu. Tokom 11 godina na vlasti uživala je poštovanje svetskog lidera koji se nije ustručavao da kaže šta misli. Margaret Hilda Tačer, poznatija kao Čelična ledi, jedina je žena koja je u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva bila njen premijer. Istoričari, baš kao i politički analitičari i političari slažu se u najvažnijem – Margaret Tačer je taj posao radila na najbolji mogući način i, pre svega, u interesu britanske krune i samih Britanaca.
Iako je vodila zemlju u pretposlednjoj dekadi dvadesetog veka, od 1979. do 1990. godine, koja je obilovala velikim političkim, ali i bezbednosnim izazovima, Tačerova je uspešno izbegavajući zamke moderne politike i međunarodnih odnosa nepokolebljivo istrajavala na sopstvenim principima zasnovanim na britanskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici, te s pravom stekla nadimak Čelična ledi koji na najbolji način odslikava njen lik i delo.
Smatra se jednom od najkontroverznijih političarki 20. veka, s podjedankim brojem onih koji je idealizuju i onih koji je osporavaju. Pokazala je više odlučnosti nego bilo koji drugi političar njene generacije. Nakon što je u maju 1985. godine došlo do krvavog sukoba između navijača italijanskog kluba Juventus i engleskog fudbalskog kluba Liverpul na stadionu Hejsel u Briselu, pre finala Kupa evropskih prvaka u fudbalu, u kojem je poginulo 39 navijača, uglavnom Italijana, užasnuta Margaret Tačer je odlučila da se obračuna s huliganima i konačno je uvela red na eng-leske stadione.
Bivši premijer Harold Macmillan opisao ju je „briljantnim tiraninom, okruženom medikritetima“ a njen prethodnik na funkciji premijera i u čelništvu konzervativaca Edward Heath bio je manje galantan nazvavši je „tom prokletom ženom“.
Način na koji je vladala, nazvan je „tačerizam“.
Biografija
Margaret Hilda Tačer, baronica Tačer, devojački Roberts, rođena je 13. oktobra 1925. godine u Granthamu, u Linkonskom okrugu u porodici Alfreda Robertsa i Beatrise Stephenson. Detinjstvo je provela u rodnom gradu u kući u kojoj su njeni roditelji imali prodavnicu prehrambenih proizvoda, gde je mlada Margaret i radila. Odrasla je u društvu starije sestre Muriel u veoma liberalnom, ali politički aktivnom okruženju.
Naime, njen otac je bio angažovan u lokalnoj vlasti, jedno vreme i gradonačelnik, ali i visoko pozicioniran u lokalnoj crkvi. Margaret je bila živahna devojčica koja je odmalena pokazivala sklonost ka debati. Školovanje je započela u Kesteven and Granntham Girls’ School u rodnom gradu gde je bila najpopularnija devojčica i vođa ratnih 1942. i 1943. godine. Pred kraj školovanja konkurisala je za stipendiju na Oxfordu gde je želela da studira hemiju. U početku je bila odbijena, ali je dobila mesto nakon što se jedan kandidat povukao...